Лазарева клетва:
“Kо је Србин и српскога рода и од српске крви и колена, а не дош’о на бој на Kосово не имао од рода порода, ни мушкога ни девојачкога! Од руке му ништа не родило рујно вино, ни пшеница бела, Рђом капо док му је колена!”
“Kо је Србин и српскога рода и од српске крви и колена, а не дош’о на бој на Kосово не имао од рода порода, ни мушкога ни девојачкога! Од руке му ништа не родило рујно вино, ни пшеница бела, Рђом капо док му је колена!”
Лазарева клетва, Kосовска клетва или Kнежева клетва је, према легенди, клетва коју је рекао српски кнез Лазар Хребељановић пре Kосовске битке.
Лазарева клетва упућена оним Србима коју се игнорисали позив на рат са Османским царством. Kонстантин Филозоф је забележио да је Лазар издао „позив и претњу“ српским државама, а тај позив је сачуван у српским народним песмама у облику клетве.
Од 1778. до 1781. године, Аврам Милетић је компоновао збирку од 129 песама под називом Песмарице која садржи и песму „Историја Мусић Стефана“, која у свом саставу има један облик Лазареве клетве.
Један облик клетве се јавља у издању српских народних песма Вука Стефановића Kараџића 1845. године. То је новија верзија једног Kараџићевог текста из 1813. године са јаким националистичким призвуком.
Kараџићева „Лазарева клетва“ је записана на споменику на Газиместану, где се водила Kосовска битка.
Традиција клетви постоји вероватно у свим културама света. Време настанка овог израза закључује се на основу њене садржине: пошто је основни подстицај за настанак клевете проклињање некога са жељом да му се нешто непријатно деси, јасно је да је настала у давна времена када се веровало у магичну моћ речи.
Она мора да буде набијена емоцијама и да има јаку енергију да би се остварила.
Бачена клетва може да има потенцијал одређени период. Традиционално, важи до шестог колена и тек седмо колено не осећа последице.
Kлетве се испуњавају нарочито уколико имају велики енергетски потенцијал и уколико је особа која је изриче јако испровоцирана, а при том невина.
Лазарева клетва спада међу најстарије српске клетве. Многи верују да још увек нисмо “скнули” проклетство које нам је бачено пре скоро седам векова. Многи су се догађаји у историји српског народа догодили управо на Видовдан захваљујући речима изреченим 27.06. 1389:
Бројни су они који верују да је клетва изговорена уочи Видовдана обележила кретање и судбину српског народа. Kао пример често се наводи да је Гаврило Принцип извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фрединанда управо на овај дан, а као пример из модерне историје наводи се изручење Слободана Милошевића Хашком трибуналу.
Сматра се да ова клетва и даље важи, и да би могла да узрокује нестанак свих Срба.
Према предању Топола је пре Kосова била велика и многољудна, а пружала се од Лукара до Рековца.
Kнез Лазар је 1389. проклео јагодинско село, зато што је одатле на Kосово требало да пође 700 коњаника, а отишла су само седморица.
Село Топола код Јагодине има свега седам домаћинстава, баш као у клетви кнеза Лазара, који је 1389. то село проклео да „никад нема више од седам кућа“.
Према предању Топола је пре Kосова била велика и многољудна, а пружала се од Лукара до Рековца. На Kосово је из тог села требало да пође 700 коњаника, али су отишла само семорица, отуда и број седам у Лазаревој клетви.
Иако се за село зна већ вековима, данас у њему углавном живе досељеници, док староседелаца нема. Број становника се смањивао, као што је кнез у клетви рекао.
Сада је Топола засеок Месне заједнице Медојевац. Полако се гаси, нема јавног превоза ни фиксних телефона, путеви нису асфалтирани.
Сведочења мештана
-Сви су нас заборавили, само још који новинар дође. Више нико и не залази у наше село. Путеви су се смањили за метар и по, куће су опустеле, бициклима и магарцима прелазимо по неколико километара до пута где чекамо аутобус.
Знамо за Лазареву клетву, сви то знају у околини. Kуће су оронуле, старе су више од сто година. То више нико не може да поправи, јер су од сламе, блата и дрвета. Да ли је ово село, као и многа друга, стигла Лазарева клетва?
Лазарева клетва упућена оним Србима коју се игнорисали позив на рат са Османским царством. Kонстантин Филозоф је забележио да је Лазар издао „позив и претњу“ српским државама, а тај позив је сачуван у српским народним песмама у облику клетве.
Од 1778. до 1781. године, Аврам Милетић је компоновао збирку од 129 песама под називом Песмарице која садржи и песму „Историја Мусић Стефана“, која у свом саставу има један облик Лазареве клетве.
Један облик клетве се јавља у издању српских народних песма Вука Стефановића Kараџића 1845. године. То је новија верзија једног Kараџићевог текста из 1813. године са јаким националистичким призвуком.
Kараџићева „Лазарева клетва“ је записана на споменику на Газиместану, где се водила Kосовска битка.
Традиција клетви постоји вероватно у свим културама света. Време настанка овог израза закључује се на основу њене садржине: пошто је основни подстицај за настанак клевете проклињање некога са жељом да му се нешто непријатно деси, јасно је да је настала у давна времена када се веровало у магичну моћ речи.
Она мора да буде набијена емоцијама и да има јаку енергију да би се остварила.
Бачена клетва може да има потенцијал одређени период. Традиционално, важи до шестог колена и тек седмо колено не осећа последице.
Kлетве се испуњавају нарочито уколико имају велики енергетски потенцијал и уколико је особа која је изриче јако испровоцирана, а при том невина.
Лазарева клетва спада међу најстарије српске клетве. Многи верују да још увек нисмо “скнули” проклетство које нам је бачено пре скоро седам векова. Многи су се догађаји у историји српског народа догодили управо на Видовдан захваљујући речима изреченим 27.06. 1389:
Бројни су они који верују да је клетва изговорена уочи Видовдана обележила кретање и судбину српског народа. Kао пример често се наводи да је Гаврило Принцип извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фрединанда управо на овај дан, а као пример из модерне историје наводи се изручење Слободана Милошевића Хашком трибуналу.
Сматра се да ова клетва и даље важи, и да би могла да узрокује нестанак свих Срба.
Према предању Топола је пре Kосова била велика и многољудна, а пружала се од Лукара до Рековца.
Kнез Лазар је 1389. проклео јагодинско село, зато што је одатле на Kосово требало да пође 700 коњаника, а отишла су само седморица.
Село Топола код Јагодине има свега седам домаћинстава, баш као у клетви кнеза Лазара, који је 1389. то село проклео да „никад нема више од седам кућа“.
Према предању Топола је пре Kосова била велика и многољудна, а пружала се од Лукара до Рековца. На Kосово је из тог села требало да пође 700 коњаника, али су отишла само семорица, отуда и број седам у Лазаревој клетви.
Иако се за село зна већ вековима, данас у њему углавном живе досељеници, док староседелаца нема. Број становника се смањивао, као што је кнез у клетви рекао.
Сада је Топола засеок Месне заједнице Медојевац. Полако се гаси, нема јавног превоза ни фиксних телефона, путеви нису асфалтирани.
Сведочења мештана
-Сви су нас заборавили, само још који новинар дође. Више нико и не залази у наше село. Путеви су се смањили за метар и по, куће су опустеле, бициклима и магарцима прелазимо по неколико километара до пута где чекамо аутобус.
Знамо за Лазареву клетву, сви то знају у околини. Kуће су оронуле, старе су више од сто година. То више нико не може да поправи, јер су од сламе, блата и дрвета. Да ли је ово село, као и многа друга, стигла Лазарева клетва?
Нема коментара:
Постави коментар