Jovan Milanović, srpski Džems Bond (1): Rođak sa sela sludeo NATO

U Francuskoj su ga prozvali srpskim Džems Bondom, a drugi, jedinim špijunom koji je sludeo NATO, zato što je njegov slučaj jedna od tri najveće afere u 20. veku. Doduše, prijatelji ga u šali nazivaju i "pukovnikom Vranićem", zato što je po njegovoj biografiji i nastao čuveni lik iz TV serije "Moj rođak sa sela" zbog koga je svojevremeno reagovala i haška tužiteljka Karla del Ponte.

Sa lažnom biografijom u Brisel: Jovan Milanović predstavio knjigu o NATO agresiji "Sumrak Zapada"

General Jovan Milanović, nekadašnji zamenik načelnika Obaveštajne službe Vojske SRJ prvi je srpski obaveštajac koji je provalio sve NATO tajne, a 1998. godine ih i potpuno sludeo, jer je uspeo da dođe do dobro čuvanih planova agresije na Jugoslaviju. Zbog toga je napad na SRJ umesto u oktobru 1998, pomeren za mart naredne godine.

Hag prekinuo TV seriju Sagovornim "Vesti" kaže da je scenarista Radoslav Pavlović zaista napravio lik pukovnika Vranića po njemu, te da je od njega i dobio čuvenu - zabranjenu 15. epizodu TV serije Moj rođak sa sela. - Verovatno su pitali moje prijatelje, nešto pročitali na internetu i napravili profil pukovnika Vranića. Ono što mi je jedino žao je što je ova serija prekinuta samo zato što tadašnjem državnom vrhu i tadašnjoj tužiteljki Haškog tribunala Karli del Ponte nije odgovaralo da prikažu srpskog oficira koji brani svoju zemlju bez obzira da li se slagao ili ne sa njegovim državnim vrhom - kaže naš sagovornik.

General Milanović je oslobođen čuvanja vojne i državne tajne, pa za "Vesti" otkriva mnoge nepoznanice iz perioda pred bombardovanje Jugoslavije, ali i kako je uspeo da bez ikakve logističke podrške, u Briselu, u sedištu najmoćnije vojne alijanse na svetu napravi obaveštajnu mrežu na kojoj bi mu pozavidele najbogatije zemlje na planeti. Tu operaciju je nazvao "mreža Olimpik" i obuhvatala je veliki broj visokopozicioniranih oficira i diplomata većine zapadnoevropskih zemalja.

- Zaista, te četvrte godine boravka u Briselu sam sebi sam ličio na pauka koji je razapeo mrežu i negde iz ugla čeka kada će se uloviti muva ili neka krupnija lovina - priča kroz smeh ovaj general u svom stanu u centru Beograda.
Generalu Milanoviću u Beogradu uručenb poklon naše redakcije

Ideja da i nekadašnja Jugoslavija ima svog špijuna u NATO-u u Generalštabu VJ zaživela je posle intervencije NATO u Republici Srpskoj 1994-te, kada je Obaveštajna služba procenila da se nešto opasno kuva i da bi lako moglo da se dogodi da posle RS, na red kod NATO dođe i Jugoslavija, odnosno Srbija.

Napravio "Mrežu Olimpik": General Jovan Milanović

- Iz meni čudnih razloga, tek te 1994. godine državni vrh je shvatio da je to pravi potez i ja sam izabran kao neko ko se prethodno bavio tim poslovima, pošto sam radio kao vojni ataše u Alžiru i Tunisu. Vrhovni savet odbrane SRJ doneo je odluku u decembru, a meni je dato nepunih 30 dana da krenem, mada se za takav posao priprema najmanje godinu dana. Rekli su mi doslovce: "Jovane, imaš iskustva, znaš jezik i znaš šta nas zanima. Idi". Pripremajući se, prvo otišao sam u Obaveštajnu upravu i otvorio fasciklu na kojoj je pisalo NATO. Da li verujete da nije bilo ni jednog jedinog papira.

Biografija Generalu Milanoviću u Beogradu uručen poklon naše redakcije General Milanović je završio Vojnu akademiju, smer ABHO u klasi sa Ratkom Mladićem i Momčilom Perišićem. Jedno vreme je radio na Akademiji u Sarajevu, na smeru za strance gde je između ostalih, predavao i oficirima Moamera Gadafija, uključujući i njegovog šefa Garde. Školu nacionalne odbrane je završio 1985, a ubrzo zatim odlazi za vojnog atašea za Alžir, Turnis i Maroko. Po povratku, postaje šef kabineta načelnika Generalštaba, Momčila Perišića. Penzionisan je 2001. godine, sa mesta zamenika ministra odbrane za međunarodnu vojnu saradnju.

Tako je Jovan krenuo u grad u kome se prema nezvaničnim podacima nalazi najviše špijuna po metru kvadratnom, a zvanično, po raznim osnovama radi oko 17.000 vojnih i civilnih diplomata, od čega 4.500 u sedištu NATO i 3.000 u Generalštabu NATO u gradiću pored - Monsu.

Tajne informacije Baš kao u američkim filmovima, Jovan Milanović dobio je odrešene ruke i mogućnost da do tajnih informacija dolazi na svaki mogući način, ne birajući sredstva. - To je zaista podrazumevalo najrazličitije načine: od onih legalnih, do prilično nelegalnih. Da je bilo potrebno dati novac, bilo je dovoljno da ga zatražim uveče i da ga već ujutro imam na stolu. Međutim, potičem sa juga Srbije, kraju poznatom po škrtosti, pa je od mene bilo teško izvući pare. Na sreću, za sve ključne dokumente ova država nije morala da plati ni prebijene banke.

Pre odlaska u Brisel, Milanoviću je bilo istinito ostalo samo ime i prezime. Sve ostalo u njegovoj biografiji bilo je izmišljeno.
U saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova, dobio je papire da je čitav život tamo radio na više poslova vezanih za Evropsku uniju, da i dalje čeka pravu šansu, ali i da je čovek koji se "pomalo" razume u vojsku, zbog čega je i odabran da bude poslat u Brisel.

- Ništa u toj biografiji nije smelo da bude ni previše napadno, ali ni previše naivno, jer Brisel je zaista grad u kome špijuni zajedno piju kafu, a laž je sastavni deo posla. Trebalo je da glumim diplomatu od karijere, službenika zemlje koja želi korektnu saradnju i sa EU i sa NATO, a da pritom, ne birajući sredstva, sve učinim kako se naša zemlja ne bi neprijatno iznenadila kada je reč o aktivnostima NATO. Činilo mi se na početku, kada sam sleteo na aerodrom, kao da sam poslat da tražim iglu u plastu sena - seća se ovaj srpski obaveštajac koji je od 1995. do 1998. godine u Briselu imao zvanje ministra savetnika pri misiji SRJ u Evropskoj uniji.

izvor:vesti-online.com
                                       procitajte Jovan Milanović, srpski Džems Bond (2): Scenario i za rat sa Rusijom