недеља, 27. октобар 2019.

ZADUŽBINA STEFANA LAZAREVIĆA PREDSTAVLJA ARHITEKTONSKO ČUDO Manasiju bi i danas teško napravili!

Manastir Manasija, koji pripada Eparhiji braničevskoj Srpske pravoslavne crkve, jedan je od najznačajnijih spomenike srednjovekovne srpske kulture.

Manastir ManasijaManastir Manasija, Foto: Shutterstock
Smešten je nedaleko od Despotovca, a zadužbina je despota Stefana Lazarevića. Gradnja je započeta 1407. godine, a završena 1418. Crkva koja se nalazi pri manastiru posvećena je Svetoj Trojici, a kompleks je opasan odbrambenim zidinama. Ukupno je bilo 11 kula. Najpoznatija je bila donžon kula, odnosno Despotova kula.
Nažalost, sačuvana je samo trećina fresaka, ali živopis tog manastira i pored toga spada među najveće domete srednjovekovnog slikarstva.

Prilikom rekonstrukcije manastirske crkve otkriveni su zemni ostaci za koje se pretpostavlja da pripadaju despotu Stefanu. Analizom DNK je utvrđeno da se 99,9378 odsto radi o ostacima sina kneza Lazara.

Manastir ManasijaManastir ManasijaManastir Manasija
Manastir ManasijaManastir ManasijaManastir Manasija
Izgled tog spomenika kulture od izuzetnog značaja odredile su prilike koje su u to doba vladale u Srbiji, zbog čega su i izgrađene odbrambene zidine s kulama. Crkva koja je u sklopu manastira smatra se jednom od najlepših iz moravskog stila, ali i raške škole srpske arhitekture, o čemu svedoči njena različitost po fasadnim dekoracijama u odnosu na druge crkve tog doba.
Gradnja manastirskog kompleksa iziskivala je izuzetnu organizaciju radova, pošto samo nadzemni delovi imaju 40.000 kubika u zidovima. Da bi se takvo zdanje izgradilo, bilo je potrebno najmanje 50.000 kubika kamenja i veliki broj kamenorezaca. Manasija bi i po današnjim merilima bila veliko gradilište.

Ono po čemu je manastir takođe poznat jeste i čuvena resavska prepisivačka škola, u kojoj su monasi prepisivali vredne rukopisne knjige.
Manastir ManasijaManastir Manasija


Нема коментара:

Постави коментар